Tag: pečenjak

Pečenjak je mladi klip kukuruza, pogodan za jelo. Obično se bere u ova doba i peče u žaru ili kuha u šerpi.

To je bila omiljena poslastica u djetinjstvu na selu. U ta smo doba pecali ribu ili je lovili na mrežu, u gustom korijenju vrba na obalama Gribaje. Dok bi je čistili, najstariji među nama bi poslali hitronogog dječaka u najbližu njivu da probere dobrih pečenjaka, ukrade i neopaženo se vrati nama.

Dotle bi, obično u predvečerje, neko zapalio vatru pa bi ih pekli u žaru, njih i očišćene ribe. I uživali. Bez soli i bilo kakvih drugih dodataka. Slatko bi jeli i kleli se da nema ničeg boljeg na svijetu. Ujutro bi znali dobiti batine jer, koliko god bili oprezni, neko od seljaka bi nas vidi i prijavio vlasniku njive, a koji bi uputio žalbu ocu ili materi. Doduše, neki su nas znali zaganjati motkom i sikirom, ako bi se tokom krađe zatekli u njivi.

A još bolji pečenjci su bili kada bi ih naše majke skuhale u šerpi na šporetu. Još bi ih posule solju pa bi doživljaj bio potpun.

Danas se slabo kradu pečenjci. A skoro niko ih ne peče na njivi, u hladu nekog drveta. A godilo bi osjetiti taj miris dok putuje preko polja, niz obale Gribaje i zastaje u gustim krošnjama vrba.