Danas sam pješačio od šaltera do šaltera da platim račune. Tako mi grah pao. I sve su graške se fino rasporedile osim plinske. Tu sam naišao na zatvorena vrata i ženu koja čeka ispred njih. Pomislio sam da je neki red se uhvatio pa ću čekati vani. Ali unutra je bilo ugašeno svjetlo.
– Je l vi čekate ovdje?
– Ne znam đe ću uć. Ko da ne rade.
Spustim pogled na vrata i vidim veliki bijeli papir na kojem piše da će raditi do dvanest. Pokažem i njoj, zabezeknemo se i odemo svako svojim putem.
Elem, jutros sam čuo priču o lopovu koji je pokušao ukrasti ovcu, dole na našim njivama. Na njegovu žalost, čuvali su ih tornjaci i neka doga, pa je bježeći od prvih nabasao na drugu koja mu je otkinula pola guzice. Kaže čojk, mislio sam da cuko nosi komad mesa, kontam đe ga je našo, kad ono nečiji guz…
Danas sam shvatio da sam privilegovan.
Žena i ja smo bili u nabavci u Bingu, istraživali police kad me neka djevojče povuče za rukav i zamoli da dohvatim red bull s najviše police. Ja to galantno dodah, ona se zahvali i meni prođe kroz glavu da sam dvometraš i da narodu normalne visine su visoke police stvarno težak problem.
Poslije toga sam išao na promociju knjige Faruka Šehića, i na ulici, tamo kod pekare na Bjelavama, nekakav čovjek s naočarima se zaustavi, odmjeri me i reče pffffft pa ode dalje.
Ostadoh u čudu.
Na promociju sam išao s Ridjobrkim. Upoznao sam Faruka, pogledao me i pitao:
– Avete, kako se ti zoveš?
Smijali smo se. Vidio sam i Aliju Kambera, malo smo popričali, bilo mi je žao što nisam došao na izložbu mu u Sarajevu jer on, šta god ko mislio o tome, jeste umjetnik. Ja to recimo nisam. Ali on, ima taj šarm, ideje i stav. Dočim moja visost izgleda ko da je s njive došla i prislonila vile na ulazu u galeriju.
Promocija je bila u Figurama. Faruk je potpisao Gretu koju sam dugo vremena htio da pročitam. I sad moram. Ima i lijepih ilustracija. Kad je smažem, ispisaću svoje dojmove.
Imalo se šta i čuti ali ja vam to neću prepričavati jer nisam plaćen za to. Ne dabudete došli, bila je reklama i to.
Dok je Faruk pričao, ja sam crtao. Na naslovnici Cimetnih priča je riba iz banane, što me inspirisalo da nacrtam ribu od papira, iz onih sveski za matematiku, kojoj, dok je zakačena na udicu, iskaču mjehurići krvi. Valjda je to neka moderna umjetnost. Zapravo, da je Alija to napravio, imalo bi smisla.
Mada, čemu smisao, ionako ćemo pomrijeti ko mačinje.
Avet Rio Gribaje 