Poledilo večeras.
Par puta su noge proklizale dok sam se kratkim putem vraćao iz džamije sa akšam namaza.
Klizao sam ja. Klizali su i rijetki prolaznici kojima su sjene sakrile lica, a rasvjeta dodatno zamutila sliku.
Sjetih se da sam par puta i ja proklizao s autom. Jednom u Hidanima, a drugi put blizu aerodroma Dubrave. Prvi put je led pošteno nas okrenuo pa sam zahvaljujući golemom iskustvu reli vozača na video igrama ispravio citroen i jedva došao kući. A drugi put je auto proklizalo pa sam skrenuo, da ne udarim u gospodina ispred sebe, a odnekud se, kako to obično biva, ukazao i kamion, pa sam završio u tek očišćenom ulazu u nečiju avliju. Čojk je mislio da će me kamion satrati, ja sam se vidio nanonom svijedu, ali Allah je imao druge planove, fala Mu.
I tako, klizali smo svi, manje ili više, zahvaljujući gumama koje su mogle još ovu zimu ili do prvog snijega. Još im je duboka šara…
Avet Rio Gribaje 